Док смо стварали Лексикон, схватили смо да се човек враћа у прошлост не да би у њој остао, већ да би разумео садашњост и донео боље одлуке.
Некад то чинимо из страха, као у „Аникиним временима” Иве Андрића.
Некад нам се то деси изненада: када нас неки давно познати мирис или укус врати у детињство.
Гете је то сажeо овако: Што имам, видим као у даљини; што нестаје, то имам уистини.
Прошлост је поуздани извор знања јер је заокружена и са јасним исходом. Само оно што је нестало јасно постоји у нашој свести.
Како прошлост даје смисао садашњости?
У „Аникиним временима“ становници касабе покушавају да разумеју изненадну пропаст попа Вујадина. Не беже од садашњости која их збуњује и плаши. Враћају се у прошлост да би је разумели.
Ово је природна људска реакција.
Свак је и нехотице настајао да тој несрећи нађе узрок и објашњење, и да тако олакша срцу и умири тешку мисао.
(Иво Андрић: „Аникина времена“)
Тако, један од суграђана несрећног попа Вујадина, Мула Ибрахим Кука, у пожутелим свешчицама свог деде проналази причу о Аники. Кука покушава да споји „куком приче“ прошле и садашње догађаје. Та веза би открила смисао.
Зашто су пауза и одмор моћни?
Управљање временом код успешних људи увек укључује паузе за рефлексију.
Пауза је важна да учврсти везу између оног што смо били и оног што планирамо да постанемо. Тако се осећамо као цела личност чији живот има смисла. На пример, белине на страницама књига нам пружају предах током читања, али и прилику да на маргинама забележимо неку важну мисао. Да нам не побегне.
Док успешни људи свесно размишљају о прошлости, већини се то дешава инстинктивно. На пример, када осете укус сока од зове па се врате у детињство, у двориште код своје баке. У „Мосту на Жепи“ приповедачу ће се то десити кад је осетио топлину камена моста на који се ослонио да предахне од дугог пута.
То је било једног вечера кад се враћао из планине и, уморан, сео поред камените ограде на мосту. Били су врући летњи дани, али прохладне ноћи. Кад се наслонио леђима на камен, осети да је још топао од дневне жеге. Човек је био знојав, а са Дрине је долазио хладан ветар; пријатан и чудан је био додир топлог клесаног камена. Одмах се споразумеше. Тада је одлучио да му напише историју.
(Иво Андрић: „Мост на Жепи“)
Шта то значи за тебе?
Ако знаш како да повежеш своје садашње изазове са искуствима из прошлости, моћи ћеш да:
- јасније видиш смисао својих одлука,
- брже препознаш обрасце и грешке,
- лакше пронађеш правац кад ти се чини да га нема.
Зато је настао Лексикон
Да чува приче које ти помажу да разумеш себе и садашњост.
Лексикон је настао не да бисмо само чували успомене, већ да бисмо их ослушнули кад нам затреба одговор.
Лексикон је дигитално место где прошлост постаје твој компас за сналажење у садашњости.
Он је место за приче које граде мостове између прошлости и садашњости.
📖 Јер тек када некоме нешто можемо јасно да испричамо, знамо да смо то уистину разумели и да има смисла.